ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ У Гунарошу, у згради од набоја, која се налази у школском дворишту и која је и данас у функцији (ту се налази библиотека, кабинете за техничко и информатичко образовање, кабинет за информатику), почела је 1882. године настава за ђаке од првог до четвртог разреда основне школе. Старији мештани се још сећају, да се у њиховом детињству причало о великом празнику, отварању ризнице знања за сеоску децу. Била је то установа од значаја у жупанији Бач-Бодрог, јер у њој умеће писања, читања и рачунања нису учила само деца из Гунароша, него и из многих околних села. Мештани су је назвали „Црвеном школом”, по новим црвеним цреповима који су красили кров. После другог светског рата, 1948. године школа започиње рад у шест одељења, а од 1952. године васпитно-образовни рад је проширен на осам разреда основне школе и прва генерација осмака је изашла из школе 1956. године. Потпуна основна школа обавља своју делатност у новом школском објекту од 1957. године када је завршена изградња новог објекта. Извођење наставе из физичког васпитања се осавремењава 1972. године, када је изграђена фискултурна сала. Школа носи име вође паорског устанка, Ђерђа Доже. Гунарош је мало село у општини Бачка Топола, са око 2000 становника. Настава се изводи искључиво на мађарском језику због хомогености средине. Школски план и програм је сачињен према регулисаним правилима на националном нивоу, ипак прилагођен овдашњој средини, према начелима мултинационалности, мултикултуралности. Настава се изводи и данас у осам разреда и осам одељења. Максималан број ученика био је око 250, а у школској 2013/14. години школу похађа 157 ученика. Трећина њих путује из околних места, и то: Победе, Кавила, Мале Пеште, Светићева, Богароша, Бразилије, Његошева, Дрљана и са околних салаша. Гунарош је релативно удаљен од Бачке Тополе (на око 20 километара), због тога наша школа, иако мала, има регионални значај у опстанку малих насеља на истоку општине према Бечеју. Школа се налази близу центра села, у зеленом окружењу, а целокупно природно и друштвено окружење се користи као ресурс за планирање и реализацију различитих садржаја и активности. Наша школа је доста добро опремљена наставним и дидактичким средствима. Имамо кабинете за техничко и информатичко образовање, кабинет за информатику, кабинет за корективни педагошки рад. Село нема ни позориште ни биоскоп, то надокнађујемо тако што позивамо познате глумце, ансамбле да нам дочарају атмосферу позоришне представе. Већ осам година уназад, сваке године за дан школе организујемо добротворни школски бал. Прикупљена средства користимо за развој школе. Поред ових већих манифестација, обележавамо пријем првака, Дечју недељу, Дан просветних радника, Светог Саву, Дан жена, Дан планете Земље, Дан школе (24. април), Дан мајки, испраћај осмог разреда и друге празнике. Најактивније секције су нам традиционално хор, народне дечје игре, драмска секција, секција за шах, спортска секција. Током минулих година добитници смо разних признања на општинском, регионалном и републичком, па чак и на међународном нивоу. У школи ради и издвојено одељење Основне музичке школе из Бачке Тополе. ВИЗИЈА И МИСИЈА ШКОЛЕ Желимо да у здравом и мирном окружењу припремамо наше ученике за даље школовање и животне задатке, да их подстичемо за активно учешће у грађењу друштвеног живота села. Желимо да стално унапредјујемо наставу савременим методама рада, учествујући у разним усавршавањима, семинарима, да ускладимо потребе ученика, родитеља, наставника и локалне друштвене средине и да пре свега негујемо своју културу, традицију, мултикултуралност, вишејезичност и толеранцију. ИМЕНОДАВАЦШКОЛЕ
Ђерђ Дожа
Ђерђ Дожа (мађ. Dózsa György или мађ. György Székely, рум. Gheorghe Doja), рођен око 1470. у Далноку, Ердељ, Мађарска а умро 1514. године, Темишвар. Секељ пореклом и војник професијом, Дожа је упамћен као предводник сељачке буне против мађарских земљодржаца и властеле. Био је заробљен, мучен и погубљен заједно са својим следбеницима. У народу сећање на њега је као на хришћанина, мученика и борца против неправде.
Биографија
Почетак војне каријере му је повезан са службом у Београду (мађ. Nándorfehérvár), где је служио у коњици и догурао до чина коњичког капетана. Због своје храбрости, умешности и успеха у служби краља, додељено му је право на грб, које су у то време носили само племићи по пореклу и појединци по државним заслугама.
Избијање сељачке буне
Дожа је био плаћени војник, који је изборио своју репутацију кроз низ борби против Османског царства. Тадашњи канцелар Мађарске Тамаш Бакоц (мађ. Tamás Bakócz), је по повратку од папе Лава X (Pope Leo X) 1514. године ауторизовао крсташки рат против Отоманске империје и именовао Дожу да организује и управља овим ратом. За само неколико недеља, Дожа је сакупио армију од око 100.000 војника, такозване Куруце. Овај назив је произашао из латинског назива за крст (лат. Cruciati). Војска се углавном састојала од сељака, школараца и парохијских свештеника. Војска је регрутована по тадашњим административним јединицама краљевине и док је Дожа успео да почне да им даје основну обуку већ су почела да избијају незадовољства. Никакве мере нису биле предузете у вези снабдевања ове армије са храном и одећом, а како се време жетве приближили, властодржци су тражили да се сељаци врате на поља. Пошто су то сељаци, војници, то одбили уследиле су репресалије у виду мучења и силовања припадника породица војника. У тренутку, је комплетна армија, окренута од своје првобитне намере и задатка и кренула у рат и реванш против земљопоседника.
Успеси
У овом периоду Дожа је изгубио контролу над људима које је имао под својом командом, који су пали под утицај Леринца Месароша (Lőrinc Mészáros). Побуна је постала још опаснија када су се градови почели солидарисати са побуњеницима. У Будиму и осталим градовима коњица која је послата да угуши побуну Куруца је скинута са коња на градским капијама. побуна се проширила на велики део мађарског краљевства и многи замкови су порушени, имања попаљена и на хиљаде чланова вишег сталежа је побијено. Дожин центар управе овом побуном је био у Цегледу (Cegléd) и све акције су практично почињале одатле. Реакција мађарске краљевске владе је била инстантна. Папина була је повучена и краљ Владислав II је издао прокламацију којом је наредио сељацима да се врате својим домовима под претњом смрћу. До овог времена побуна је узела размере револуције и сви вазали су били позвани у борбу против сељака и унајмљивани су плаћеници. За ово време Дожа је заузео град Чанад (Csanád) и сигнализирао своју победу натакнувши на колац Епископа и каштелана града. Дожина смрт (дуборез) У Араду је био заробљен, главни ризничар, Иштван Телегди (István Telegdy), мучен и погубљен. Генерално побуњеници су убијали већином само земљопоседнике на лошем гласу. Дожа никада није погазио своју реч и покушавао је да уведе неки ред у побуну. На почетку побуне је изгледало да држава неће моћи да изађе на крај са Дожом и побуном.
Пораз
Током лета 1514. побуњеници су заузели арадске тврђаве Липова (Lippa) и Вилагош (Világos) одакле су се наоружали са топовима. Једна од ових јединица је успела да стигне чак на 25 km од престонице. Први пораз су доживели у јулу те године од стране добро организоване и увежбане коњице Јована Запоље. Дожа је после Чанада издао прокламацију звану Миленариам, о свом веровању и о будућности. Овај облик писања и веровања је нарочито био значајан међу хришћанима Одлучујућа битка се одиграла код Темишвара где су удружене војске Јована Запоље и Иштвана Баторија (István Báthory), поразиле Дожу и устанике. Дожа је био заробљен и мучен до смрти. Седео је на усијаном трону, крунисам усијаном круном и дато му је усијано жезло да држи у руци. Данас, на месту његовог мучења се налази статуа Богородице. Први кип је подигнут 1865. године а данашњи, актуелни 1906. године. Велики број данашњих улица, тргова и метро станица у Будимпешти носи његово име. Поред имена Шандор Петефи и Лајош Кошут ово је најпопуларније име за улице у Мађарској, као и у Румунији где многе улице носе Дожино име (Gheorghe Doja). Његов револуционарни лик и трансилванијско порекло је било веома популарно у време комунистичке власти у Румунији, тако да је Дожино име било коришћено у свакој могућој прилици.
